ПЕРСИДА ШУМАНОВИЋ

Персида Шумановић

(Шид, 21. фебруар 1875 – Шид, 18. јун 1968)

На данашњи дан, 18. јуна 1968. године, преминула је Персида Шумановић, мајка Саве Шумановића и једна од највећих задужбинарки на овим просторима. Персида Шумановић је поклонила Општини Шид легат од 417 уметничких дела свог сина, Саве Шумановићa. Поред легата, Персида је поклонила Општини Шид и породичну кућу да се у њој оснује Галерија слика „Сава Шумановић“ и „да се не сме у друге сврхе употребљавати“, врт уз кућу и двориште као и виноград од 8 јутара на Ашману „(..)остављам граду Шиду за одржавање Савиног музеја“. У Даровном уговору између осталог пише и следеће: „Сматрајући животну жељу свога сина својом материнском и људском обавезом, остварујем је данас као наш заједнички циљ поклањајући Савино животно дело родном месту које је он овековечио кроз своју љубав, учинио познатим и славним својим сликама. После несрећне и нагле смрти мога сина, као аманет сам задржала толико пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем родном крају. Испуњавајући тај аманет, уверена сам у дубоко разумевање и љубав којом ће бити прихваћен како од грађана Шида, тако и будућих нараштаја. У ту сврху склапам са Општином Шид овај Даровни уговор, између дародавца Шумановић Персиде рођене Тубић из Шида, с једне и Општине Шид као даропримаоца, с друге стране (…)” Поштујући жељу Персиде Шумановић да се након њене смрти, у кући у којој је живео њен син Сава оснује меморијални музеј, данас Спомен кућа Саве Шумановића, комисија у саставу Живан Лазић, управник Галерије, Владимир Рохаљ, члан Савета Галерије, Надежда Ђурин, кустос и Срђа Дебељачки, наследник и извршитељ тестамента Персиде Шумановић, извршила је попис у кући 20. јуна 1968. године. Кућа је реконструисана током наредне деценије. У адаптираном простору је отворена стална поставка Спомен куће Саве Шумановића, коју чине атеље уметника, намештај и лични предмети породице. Персида Шумановић потиче из угледне шидске, трговачке породице Тубић. Школовала се у лицејима у Бечу и Печују. У деветнаестој години се удала за Милутина Шумановића. Две године касније, 22. јануара 1896, родила је сина Саву. Милутин Шумановић је преминуо 1937. године и Персида се потпуно посвећује вођењу поште, имања и домаћинства. Током свог живота, непрестано је поред мајчинске љубави пружала подршку свом сину Сави у његовом одрастању, школовању, одласку у Париз као и у годинама након повратка у Шид. Своје послератне године, Персида Шумановић је живела сама у породичној кући, окружена сликама свог сина. Они који су је познавали, говорили су да је строга и правична, вредна и амбициозна, штедљива и скромна. А њен син Сава, како пише Антонија Ткалчић Кошчевић: „мајку је волео тихо без много ријечи и имао је посебан топао поглед и тише би изговорио кад би требало негдје рећи „моја мајка“. („Балада о покојмом другу“)

Персида Шумановић, 1894. година, копија, ГССШ