Још једна Купачица, из Ла Рошела
ВестиСава Шумановић, Купачица, 1926. © musees d’Art et d’Histoire de La Rochelle, Max Roy
Ових дана још једна нашој јавности непозната Шумановићева „Купачица“ изложена је у Уметничко историјском музеју у Ла Рошелу у Француској, где се деценијама чува. Као и „Купачицу“ из Онфлера, о чијем смо ексклузивном открићу писали пре три недеље на овим истим страницама, и ово платно од уметника је откупила француска влада на Салону, 1926, што доказује да забрана продаје слика која је аутору изречена приликом добијања француске визе није била стриктно поштована
НЕПОЗНАТИ САВА ШУМАНОВИЋ (2)
Весна Буројевић
У Уметничко историјском музеју у Ла Рошелу у Француској, 6. септембра ове године отворена је изложба необичног назива „Оне личе на мене и ја личим на њих” (Elles me ressemblent et je leur ressemble). За нас је ова изложба веома значајна јер се међу одабраним делима налази и слика Купачица Саве Шумановића. Ову вест проследио је Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду стални сарадник из Француске Вукадин Милашиновић. Изложбу чини избор више од 60 радова из богате музејске збирке одабраних на тему заступљености жене у уметности кроз векове. У питању је већ традиционални велики годишњи пројекат музеја који ће трајати до августа 2014. године. Слика Купачица део је уметничког фонда Уметничко историјског музеја у Ла Рошелу од 1937. године.
Плавуша као и Ема
На основу добијених званичних података из музеја у Ла Рошелу, слику Купачица откупила је француска влада на Салону 1926. године, а у колекцију музеја у Ла Рошелу уписана је августа 1937. године. У инвентарском картону слике, поред основних података о откупу, димензијама 97 х 130 цм, у опису слике Купачица уз име аутора забележени су следећи подаци: Сава Шумановић, рођен 22. јануара 1896. у Винковцима (Славонија), умро 28. августа 1942, у Сремској Митровици, (Србија). На основу доступних информација слика је често излагана у сталној поставци музеја у Ла Рошелу. То је друга нама позната слика коју је француска влада откупила од Саве Шумановића током уметниковог другог боравка у Паризу. Претходно је откривено постојање слике „Купачица“ у Музеју Ежен Боде у Онфлеру. Није сувишно напоменути да тај, други боравак обухвата период од 1925. до 1928. године. То је време када је Шумановић насликао нека од својих најзначајнијих дела, Пијани брод, Доручак на трави. Искусни и захтевни француски ликовни критичари издвојили су га као талентованог и успешног међу бројним уметницима из целог света, а истовремено му француска влада издаје веома ограничену визу, коју мора продужавати сваких 6 месеци и ускраћује му право продаје слика. Очигледно да забрана продаје слика није важила све време боравка, доказ за то су две слике у француским музејима.
Поред значаја које има чињеница да је француска влада откупила слику Саве Шумановића на Салону давне 1926. године, ова слика има и посебно место у стваралаштву уметника. Она представља прве назнаке, наговештај и идеју грандиозног циклуса Купачица (Шидијанке) који заузима изузетно место у Шумановићевом опусу.
Већ на први поглед, на Купачици из Ла Рошела уочавају се елементи које ће касније након 10 година, у Шиду, Шумановић развити до неслућених размера у циклусу Купачице. Купачица из Ла Рошела је у основи акт у пејзажу, као и сва платна из циклуса Купачице у Шиду. Највећа разлика односи се на наглашено геометријску структуру елемената саме фигуре у првом плану, што се може приписати остацима утицаја конструктивизма Андре Лота, чији је атеље уметник у то време повремено посећивао.
Следеће заједничко је контура. Купачица из ла Рошела уоквирена је јаком контуром која је обавезан елемент Купачица из Шида. Исто важи и за бело платно, неизбежан пратилац свих Шумановићевих актова. Вода и мост у пејзажу, чест су мотив на шидским Купачицама. И сам назив Купачице очигледно је преузет од Француза који акт често називају купачицом. У складу са нашим језиком, реч купачица асоцира на чин купања што је додатно отежало разумевање и прихватање вишеслојног циклуса Купачице, који је по речима аналитичара Шумановићевог опуса, Јеше Денегрија „неупоредив ни са чиме у домаћој уметности, а можда није претерано рећи ни са чиме у тадашњој европској уметности“. Модел за Купачицу из Ла Рошела била је плавуша, можда случајно као и Ема, модел из Шида, ако се код Шумановића било шта може сматрати случајношћу.
Исте фигуре, исти модел
„Мучила ме је одавно жеља да начиним за себе самога такав циклус где се исте фигуре понављају, јер сам видео да су сликари често баш тиме добијали јединство стила…” Ово су речи Саве Шумановића у аутобиографском тексту Место предговора за каталог изложбе у Београду 1939. године. Ове уметникове речи добијају потпуни смисао открићем слике у Уметничко историјском музеју у Ла Рошелу која се може сматрати наговештајем циклуса Купачице. Након проналаска модела, Еме, циклус Купачице насликао за изузетно кретко време, за само три године. Скицирао је појединачно фигуре које је касније на платну компоновао по свом нахођењу. На основу записа са полеђина слика знамо да су слике формата 250 х 190 цм настајале за само двадесетак дана, некада и мање. То може да значи само једно. Уметник је имао формирана решења у својим мислима, за реализацију му је недостајао само модел. Открићем слике из Ла Рошела уједно откривамо да је идеја за настанак Купачица била присутна најмање 10 година. Зато је потпуно разумљиво што је тај циклус толико сложен и вишеслојан, са истовремено присутним елементима античке уметности, ренесансе, препознавања атмосфере великана ликовне уметности, појединих поза… и све у складном ритму, као стихови или ноте нижу се наге фигуре, купачице. Почетак је био у Паризу.
Исти модел позирао му је, исте, 1926. године за слику „При тоалети” која се чува у Музеју савремене уметности у Београду. Иако различите по тематици, у композицији, детаљима и атмосфери оне делују веома сродно.
Посветивши барем трећину свога стваралаштва теми жене, истовремено величајући њихову лепоту и значај у цивилизацијским оквирима, Сава Шумановић свакако заслужује да буде део изложбе која носи назив „Оне личе на мене и ја личим на њих“ и буде актуелан у садашњем времену у Француској као некада, пре 80 година.
Преузето из: Политика, Културни додатак, Београд, 21. септембар 2013.