„Сматрајући животну жељу свога сина својом материнском и људском обавезом, остварујем је данас као наш заједнички циљ поклањајући Савино животно дело родном месту које је овековечио кроз своју љубав, учинио познатим и славним својим сликама. После несрећне и нагле смрти мога сина као аманет сам задржала толико пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем родном крају. Испуњавајући тај аманет, уверена сам у дубоко разумевање и љубав којом ће бити прихваћен како од грађана Шида, тако и од будућих нараштаја.“
Персидa Шумановић
Ово су речи Персиде Шумановић којима започиње текст даровног уговора на темељу ког је 1952. године основана Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду.
Захваљујући њеној великој жељи, племенитости и упорности, десет година након смрти сина јединца, поклонила је граду Шиду легат непроцењиве уметничке и материјалне вредности. Према одредбама уговора, легат је смештен у породичну кућу Шумановића у којој је до тада био Општински суд.
Уметнички фонд Галерије у Шиду броји 417 дела, од тога 350 слика урађених техником уља на платну и 67 скица у разним техникама (цртеж, пастел, акварел, разблажена темпера).
Највећи број слика припада последњем стваралачком периоду (шидском), насликане су у Шиду током последње деценије сликаревог живота.
Мањи део збирке, али само по броју, а не по значају чине слике које је уметник донео из Париза.
Након смрти Персиде Шумановић, у посед Галерије дошла су и многобројна документа која је она сачувала, а од великог су значаја за проучавање уметникове личности и дела.
Изложбени простор галерије износи 600 м² што пружа могућност да у сталној поставци буде изложен велики број слика.
Посетиоцима галерије пружена је могућност да се у потпуности упознају са последњом деценијом стваралаштва Саве Шумановића.
У непосредној близини Галерије, у улици која данас носи његово име налази се Спомен кућа Саве Шумановића. Породичну кућу, која је под заштитом Завода за заштиту споменика културе, општина је откупила од наследника и од 1982. године је отворена за посетиоце. У овој кући сликар је провео детињство и последње године живота. У њој је сачуван породични намештај и атеље у ком је стварао ремек дела. Из ове куће је одведен 28. августа 1942. године.