Сава Шумановић (22.01.1896-30.08.1942.)

На данашњи дан, 28. августа 1942. године, у раним јутарњим сатима, ухапшен је један од наших највећих сликара, Сава Шумановић. Шта се дешавало током његовог хапшења и одвођења из мирне породичне куће Шумановића, сазнајемо на основу потресног исказа сликареве мајке, Персиде, датог 7. маја 1946. године Експозитури анкетне комисије у Шиду: „Ја сам мати Саве Шумановића, академског сликара, који је на Велику Госпојину 1942. године приликом Томићеве акције одведен из наше куће у Шиду и затворен прво у Среском начелству у Шиду, па после исти дан отеран у Сремску Митровицу заједно са осталих око 130 Шиђана и тамо је вероватно настрадао мученичком смрћу, јер се никада више до данас није јавио..(..) ” О последњем растанку са сином, мајка даље каже у свом болном исказу „(..)Пошто је било још прилично рано, агенти су причекали док се мој син није спремио и за време док се он спремао, умивао и облачио, агенти су претражили кореспонденцију, претресли све ладле и претресли Савина одељења, спаваћу собу и атеље. Ја сам Саву испратила до врата, он ме је пољубио у руку и опростио се са мном речима: „Можда се нећемо видети, збогом мама.“ Ја сам пред агентима рекла да се ништа не бојим јер смо обоје невини и праведни и да ништа зло не мислимо.(..)“ Убрзо су ти исти усташки агенти дошли и по Персиду и одвели је у среско начелство. По речима Персиде Шумановић у канцеларију је ушао Виктор Томић. „ Био је висок човек грубог изгледа и грубог понашања са неком камџијом у рукама и како је ушао повикао је: „Шта ће ова жена овде?“ Одговорила је: „Нити сам ја крива нити мој син“, али није избавила сина, нити га је видела затвореног. Враћена је кући. „Како је Сава мучен у Шиду и како у Митровици, како је провео своје последње часове и како је страдао, ништа не знам и ништа нисам могла сазнати.“ Заједно са својим Шиђанима, Сава Шумановић је спроведен у Сремску Митровицу где су стрељани. Било је то последње путовање Саве Шумановића кроз шидски предео о ком је писао да је најлепши, најсликовитији, најбогатији бојом, „а прашина му даје питоми изглед као да је пудрован“. Два месеца касније 20. октобра 1942. мајка Персида је добила писмо од усташких власти, одговор на њене молбе: „Персида уд. Шумановић замолила је при поглавнику да се њен син Сава пусти на слободу. Увидом у очевидност Уреда установљено је да је, Шумановић Сава као талац по Вишем редарственом повјереништву осуђен на смрт и стрељан 30.VIII 1942. Услијед тога молби се не може удовољити, о чему нека наслов обавијести молитељицу .“ После рата мајка није имала снаге да иде на отварање гробница масовног Томићевог покоља у Сремској Митровици. Замолила је сестру и неке Шиђанке да преузму Савино тело ако га препознају, међутим нико га није препознао. Десет година након смрти сина, 1952. године, мајка Персида је поклонила легат од 417 слика свог сина и породичну кућу да се у Шиду отвори Галерија слика „Сава Шумановић“.

Фотографија: Сава Шумановић, место, атеље и датум: Шид, Foto „Slavia“ Karlo Wollberger Šid, 1928, ГССШ